Koko in sLOVEnia!

We are very happy to announce that “Year of the monkey” will be shown in Slovenia. Dates are as follows:

16.9. Ljubljana, Cankarjev dom
17.9. Domžale, Kulturni dom Franca Bernika
19.9. Sežana, Kulturni dom Srečka Kosovela

sLOVEnia here we come!

Со особено задоволство најавуваме дека „Година на мајмунот“ ќе се прикажува во Словенија.

16.9. Ljubljana, Cankarjev dom
17.9. Domžale, Kulturni dom Franca Bernika
19.9. Sežana, Kulturni dom Srečka Kosovela

Словенија, доаѓаме!

Koko at Golden Frame 2019

“The year of the monkey” will be presented at this years “Golden Frame” film festival on 24th of February at 21:00 at Cinema Frosina.

The projection will be noncommercial and part of the crew will be present in order to meet with the audience.

See you there. 🙂


Филмот „Година на мајмунот“ ќе биде дел од овогодинешната програма на филмската ревија „Златна рамка“ на 24. февруари во 21:00 часот во киното Фросина.

Проекцијата ќе биде бесплатна, а по завршување на филмот предвидена е и дискусија со дел од екипата.

Ве очекуваме. 🙂

An emotional critic from Vladimir Kolaric for our latest production “The year of the monkey”

Балканe мој: О филму „Година мајмуна“ Владимира Блажевског

За разлику од Кустуричиног „Подземља“, где „побуњени“ мајмун улази у тенк и отвара нову рунду хаоса међу житељима једног привидно уљуљканог и заштићеног света, у „Години мајмуна“ Владимира Блажевског (2018) бекство мајмуна Кокоа из зоолошког врта даје прилику за увид у друштвену структуру данашњег македонског, као и пост-југословенског, транзиционог, свебалканског расапа, али је и комични подстицај његовим заточницима да се побуне против таквог стања ствари, не толико ради „боље прошлости“ него у име сопственог људског достојанства.

Помињање Кустурице није тек узгредно, јер и у овом филму имамо маргиналце, јуродивце, „карневализацију“, бриколаж, додуше у једном смиренијем и сведенијем, у мањој мери „(нео)барокном“ издању него код чувеног редитеља. Багаж једног одавно етаблираног и тиме од „балканског“ редитеља очекиваног поетичког израза овде је понуђен у једном освежавајуће релаксираном облику, са непретенциознишћу и фином (само)иронијом која само потцртава емотивност и међуљудску топлину, што је очито био циљ, а што јесте највећа вредност овог филма.

Па тако чак и „југоносталгија“ овде није присутна као наметнути идеолошки конструкт, него је – поред улазнице за ка „региону“ усмерене фондове – пре представљена у виду физичких и менталних трагова једног поретка који је јунацима нудио какав-такав смисао њихових живота, уместо садашњости у којој (још) нису успели да нађу сопствени пут.

Наизглед парадоксално, коришћење препознатљивих и етаблираних формалних, иконографских или тематских поступака и образаца помаже овом филму да разгрне сву шуму пројектованих слика и менталних конструката која служи колонијалним господарима пожељном представљању наше врле стварности, и усредсреди се на оно најважније – ликове у њиховој људскости (или, у случају Кокоа, „мајмунскости“). Мајмун, који у једном тренутку носи униформу аустроугарског војника, тако асоцира на империјалне и колонијалне конструкте који и даље најдубље одређују судбину нашег дела света, затим на војника Швејка, али може да има улогу ауторове ироничне саморефлексије на припадност сопственог филма наслеђу такозване прашке школе.

И управо је то најлепше у ауторском приступу Блажевског, способност да иронија и ауторска самосвест буду у служби рецепцијске непосредности и дијалога са заједницом којој се обраћа, а која се не своди само на припаднике европских филмско-фестивалских елита, него бар у некој мери и овдашњем, свебалканском, напаћеном и (само)слуђеном народу, будећи на један вишеструко посредован начин, веру у снагу тог народа. Снагу која се, надајмо се, неће и надаље потврђивати само у пуком самоодржању, него и у стваралачкој изградњи, која би од нашег дивног Брега, бисера Евроазије – и у овом филму на свој начин прослављеног – поново створила место вредно пуног и поносног живљења.
А до тада, као и у овом филму, може се исказати нешто и помало застарелим и наметнутим језицима, из једне скромне, многих претензија лишене перспективе, уз услов да – опет као у овом филму – она никада не пређе границу доброг укуса и људског достојанства.  Најзад, сви смо ми само сироти људи, и све то нам је остало нису залудна маштања, него могућност да се помажемо, да се нађемо једни другима, а то је нешто што нам нико не може одузети.

Koko is in Brussels

Вечерва Коко е во Брисел.

„Година на мајмунот“ вечерва ќе биде прикажан на 18. издание на Медитеранскиот филмски фестивал во Брисел, Белгија, Festival Cinéma Méditerranéen de Bruxelles

Медитеранскиот филмски фестивал стреми да направи спој помеѓу северот и југот на Европскиот континент, место кадешто би се разменувале идеи на креативците од Медитеранскиот базен со нивните колеги од северните делови на континентот. Фестивалот се одржува од 30.11 до 7.12 и ќе се прикажат филмови од дваесетина земји од Медитеранот.

Tonight Koko is in Brussels.

“The year of the monkey” tonight will be screened at the 18th edition of the Festival Cinéma Méditerranéen de Bruxelles, Belgium.

The Mediterranean Film Festival aims to create a blend between the north and the south of the European continent; a place where the artists from the Mediterranean basin would be shared with their counterparts from the northern parts of Europe. The festival began on 30.11 and will end on 7.12.

http://www.cinemamed.be/events/year-of-the-monkey/

Koko ran off to Belgrade

As part of this years’ 24. edition of the Auteur Film Festival in Belgrade. R. Serbia, The film “The year of the monkey” will be part of the Special projections program.

The film is scheduled on Sunday, 25.11.2018, 6:30 pm, at the Cultural Center “Vlada Divljan”.

Good luck Koko.

“The monkey…” on Cottbus!

We are proud to announce that the film “The year of the monkey” was shown at the official selection on Cottbus Film Festival. The FilmFestival Cottbus was first held in 1991 in the immediate post-reunification era and is regarded as the most important festival of Eastern European Cinema worldwide. 

“The FFC’s programme creates curiosity about the foreign. Prejudices are overcome through exchange and similarities and differences between world views from East and West are discussed at eye level. Existential and interpersonal stories are negotiated from the Macedonian-Greek border through the Kazakh province all the way to Mars”, says Bernd Buder, programme director of the FilmFestival Cottbus.

Read Mr. Blazhevski’s interview on cineuropa.org for Cottbus Film Festival.

Vladimir Blazevski • Director of Year of the Monkey • “Making a film with four co-production countries has its challenges but is a model which is vital”